А
– За вежбање је пожељно обезбедити лопте (у недостатку могу послужити и тениске лоптице). Ученици су размештени у полукруг и изводе вежбе уз по неколико понављања, после демонстрације учитеља.
- Избацити лопту одоздо у вис обема рукама и ухватити је у висини груди.
- Избацити лопту једном руком одоздо, па хватати са обе руке (мењати).
- Избацити лопту обема рукама са груди и хватати обема рукама.
- Избацити лопту у вис „кошаркашки”: једна шака испод лопте, друга придржава са стране.
- Избацитилопту у вис, па је ухватити после пљеска длановима.
- Осмислити и неки нов начин бацања и хватања.
Напомена: постепено повећавати снагу избачаја (висину лета лопте) уз задржавање сигурности при хватању. Лопту која се не ухвати, подићи и наставити са вежбањем.
Б
– Елементарна игра „Нека бије, нека бије…” – формирају се један или више кругова у зависности од броја ученика, збијена до додира раменима, а у средини се налази лопта. Први играч, који се одређује бројалицом, стоји ван круга и после неколико пута поновљених речи: „Нека, бије, нека бије…”, прозива име стрелца, овај притрчава, док се остали разбеже, узима лопту и узвикује: „Стој!” Сви стају ту где су се затекли, а овај гађа неког од ученика. Ако погоди, онда погођени у следећој игри прозива новог стрелца опет понављајући речи: „Неке бије, нека бије…”.
0 Comments