- Наведите речи и гласове чији вам је изговор био посебно захтеван. Које су вам речи представљале потешкоће за изговор? Који самогласници, а који сугласници се најчешће појављују у брзалицама? Настојте да гласове изговарате правилно и што брже можете.
| Јаворов јарам, јаворова ралица – рало дрво јаворово.
Отуд иде црн трн да одгризе црном трну црн врх. Кнеже, витеже, покиселише ти се опанци. Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх. На кантару катран, катран мери кантар. Црн јарац, црн трн, црн брсти трн. Риба риби гризе реп. На врх брда врба мрда. Миш уз пушку, миш низ пушку. (изговарај: „успушку”, „ниспушку”) Петар плете Петру плот су три прута по трипут. Каменчићем ћу те, каменчићем ћеш ме. Криво рало Лазарево криве лазе разорало. Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу. |
- Након неколико минута датих за увежбавање читања, праћених смехом, ученици читају и изговарају брзалице које знају и које су припремили за час. Очекује се да ће ученици поменути најпознатије: На врх брда врба мрда и Миш уз пушку, миш низ пушку.
- Учитељица/учитељ ће потом замолити неке од ученика да прочитају по једну брзалицу из читанке Уз речи растемо, стр. 26. Учитељица/учитељ ће упитати ученике да се изјасне која брзалица од прочитаних им је била најзабавнија и најсмешнија. Очекује се да ће ученици рећи да је то била брзалица: Кнеже, витеже, покиселише ти се опанци. У покушају да одгонетну шта им се учинило духовитим у тој брзалици ученици ће увидети важну особину брзалица.
- Народни стваралац је желео да брзалице садрже што више гласова тешких за изговор. У овој брзалици преовладавају сугласници ж, с, ши ц, који захтевају велики напор и много енергије да би се на правилан начин изговорили. Друга брзалица тежа је за читање: Отуд иде црн трн да одгризе црном трну црн врх, као и она која за њом следи: Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх.
- У овим двема брзалицама ученици ће приметити учесталост сугласника р, чи ц, који умногоме отежавају правилан изговор ових реченица. Ђаци ће уочити да су сугласници с и к најзаступљенији у следећим брзалицама: Свака сврака скака на два крака. У потпуности је сигурно да је брзалица Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу најтежа за изговор, јер садржи сугласнике ч, ћ и ц. Наведена брзалица садржи превише сугласника у малом броју речи и због тога захтева увежбаног читаоца. Слична тој брзалици је и брзалица Каменчићем ћу те, каменчићем ћеш ме.
- Неколико брзалица издвајају се тиме што су у њима употребљене речи чије значење ученицима можда није познато: Јаворов јарам, јаворова ралица – рало дрво јаворово; На кантару катран, катран мери кантари Криво рало Лазарево криве лазе разорало. (У њима преовладавају сугласници р и л, за које је познато да их је у раном детињству тешко разликовати.
- Ученици читају разбрајалице из домаће лектире и наводе у којом играма се оне изговарају:
Елем, белем, Један, два, три, четири, пет, Чим, чим калем, Шест, седам, осам, девет, десет;
Вета, футма, У десету башту
Гингиљал, таз, туз, Много крушке расту;
Љамуз, купус! Крушка,
Јабука,
Напоље си ти,
Ти жмуриш.
- Која вам се питалица највише допала? Објасните зашто. Прочитајтенаведене народне питалице и самостално смислите другачије одговоре за понуђена питања. Смислите једну питалицу на коју ћете дати шаљив одговор.
- Ученицима може да буде занимљива питалица у којој је, када су деца питала калуђера ко је највећи јунак, он одговорио да је то Краљевић Марко. Када су га деца упитала који је јунак после њега највећи, старац им је одговорио да је опет Марко Краљевић. Ученици ће запазити да нам ова питалица сведочи о томе да је Марко Краљевић у народном памћењу и традицији неприкосновени јунак. Сви други јунаци не само да нису достојни да буду изједначени са Марком, него нису чак ни удостојени да буду на другом месту по јунаштву.
- Последњи задатак који ученици треба да обаве на овом часу јесте да сами смисле питалицу која ће моћи да има више одговора.
Очекује се да ће ученици смислити питалице попут Шта је најплеменитије на свету? Шта је највеће што постоји? и слично. Одговор на прву питалицу може бити: жртвовање за другог, помагање другом, одрицање од нечега за другог. Одговор на другу питалицу може бити – простор, јер он све обухвата, или пак – велико срце, које је пуно љубави.
ЗАПИС ЗА СВЕСКЕ:
Кратки говорни облици (брзалице, разбрајалице, питалице)
- Брзалице су кратке народне умотворине које служе за забаву или вежбу. Састојесе од комбинације гласова чији је распоред тежак за изговор.
- Питалице су кратке народне умотворине састављене од питања и шаљивогодговора.
Разбрајалице су кратке народне умотворине које се изговарају у игри. Састоје се од неколико стихова који немају посебно значење. Разбрајалице се називају и бројалице.
0 Comments