А: Елементарна игра “Гађање вука ( и сл.)”: На ширем картону или комаду шперплоче исцрта се силуета вука (и сл.). Ученици се у колони поставе иза линије на удаљености десетак метара и један по један гађају “вука” лоптицом или грудвом. Учитељ подстиче “ловце” да буду што прецизнији.
– Елементарна игра”Гађање чуњева” (опис у 54 – ој припреми), а ако се изводи на снегу, онда се чуњеви гађају грудвом.
Б: Елементарна игра: “Нека бије, нека бије …”: формирају се један или више кругова у зависности од броја ученика, збијена до додира раменима, а у средини се налази лопта или ако се ради на снегу грудве. Први играч, који се одређује бројалицом, стоји ван круга и после неколико пута поновљених речи “Нека, бије, нека бије …”, прозива име стрелца, овај притрчава, док се остали разбеже, узима лопту (грудву) и узвикује: “Стој!” Сви стају ту где су се затекли, а овај гађа неког од ученика. Ако погоди, онда погођени у следећој игри прозива новог стрелца опет понављајући речи: “Неке бије, нека бије…”.
* Уместо ове игре може се организовати и грудвање по избору ученика.
0 Comments