Loading...
Reload document 
Open in new tab
Дан српског јединства, слободе и националне заставе
Дан српског јединства, слободе и националне заставе празник је установљен крајем августа 2020. године на састанку државног врха Републике Србије и Републике Српске. Датум, 15. септембар, изабран је као дан када је пробијен Солунски фронт 1918. године. То је дан када је после две године крвавих, страшних, драматичних, трагичних и јуначких борби српска војска пробила Солунски фронт и фактички означила Почетак ослобођења Краљевине Србије за шта јој је било потребно свега 45 дана. Циљ успостављања новог празника јесте пре свега оснаживање јединства између српског народа у Србији и Републици Српској, али и јачање култа националне заставе, као и очување патриотског духа и величање нашег народа.
Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911. године 51 пуковску заставу својој војсци. Ниједна од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања. Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог
светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године јуришајући испод тих барјака победоносно кренули у пробој Солунског фронта.
Српска застава у три боје, позната као црвено-плаво-бела тробојка, први пут је била установљена у 19. веку, у оквиру Сретењског устава. Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу. Барјактари су гинули, али су заставе преживеле. Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Српско јединство славимо јер оно подразумева свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на геогрфске просторе на којима живе Срби. Славимо слободу, која је, кроз историју, кључна реч за српски народ. Слобода је добро које нам омогућава да уживамо у другим добрима. Само народ који је слободан има перспективу да се развија и да напредује.
Славимо националну заставу као симбол славе, поноса и оданости, а која и на овај празник краси наше градове. Ово је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују вредности на којима почива хумано друштво, култура, традиција, вера, језик. То је наш српски језик, језик и Меше Селимовића и Иве
Андрића и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.
Тог 15. септембра 1918. године, једини циљ је била слобода, ка којој су српске трупе кренуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: “У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!“ Тог дана су храбри српски војници поново, без обзира на крваву цену, изабрали Србију и слободу. Изабрали су и будућност, ону у
којој ми данас стојимо под истом заставом, знајући да је она застава слободе и мира. Као што се ми поносимо својим прецима, тако треба да учинимо све да се наши потомци сутра поносе нама. Да их учимо како се за слободу и у слободи живи, да их научимо како се памти, како се заслужује
достојанство и како се поштује и воли домовина.
0 Comments