У уводном делу часа учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и упознаје ученике са појмом препричавања и његовом значају за разумевање прочитаног текста.
Приликом препричавања издвајају се најзначајнији делови приче и о њима се говори по реду, онако како су се одиграли. Увек се прво истакне главни догађај, а потом се наводе један за другим, онако како су у причи приказани.
Ученици имају могућност да изаберу да ли ће на часу препричати причу „Ноћни ћошак” или „Дан када је јутро било слово”. Без обзира на то какав избор направе, за домаћи задатак им се даје да направе план текста за причу коју на часу нису препричавали.
Ученици препричавају причу по избору, а учитељица/учитељ бележи план њиховог излагања на табли.
План текста за причу „Дан када је јутро било слово”
- Приповедач (особа која прича причу) се сећа јутра 1. септембра када је пошао у школу.
- Дечак од узбуђења, страха и радости није могао да спава.
- Тог јутра, док се спремао да пође у школу,дечак је био узнемирен, уплашен и усхићен.
- Док је ишао у школу, дечак је имао утисак да га река и птице поздрављају и радују се његовом поласку у школу.
- Школу је дечак доживео као најлепше место (храм слова) у којем је упознао другаре и научио да чита и пише.
- Дечак се и после 37 година сећа 1. септембра као најрадоснијег догађаја у свомживоту.
Ученици илуструју причу на свој начин. Цртежи свих ученика се стављају на пано у учионици.
Задатак:
Ученици добијају задатак да се припреме за говорну вежбу: Тог дана сам се баш уплашио/уплашила
0 Comments