Уколико час реализујемо на отвореном, (што је свакако најбоље), онда напомињемо да је истрајно трчање слично „трим” трчању, јер са савладавају и мање препреке, мења правац, прати нагиб терена, обилази, прескаче итд.
– Кратко подсећање на начин трчања: лаганим темпом, рад руку и ногу мора бити синхронизован, тело мало нагнуто напред, руке повијене у лактовима се крећу напред – назад, ослањање на предњи део стопала, средње дуг корак. Сваких неколико корака удах, па исто толико издах.
– Деонице трчања од 5 до 6 минута уз савет да се дужина деоница повећава сваки пут за по 2–3 минута.
– Између трчања лагано ходање 2–3 минута уз савете и разговор.
– Све време пратимо ток трчања (по могућству трчимо са ученицима), упозоравамо на евентуулне неправилности и подстичемо ученике.
Б:
– Елементарна игра „Јелечкиње, барјачкиње”: Ученици се у две наспрамно постављене врсте држе за руке. Једна врста (екипа) пита: „Јелечкиње, барјачкиње, кога хоћете?” Друга се договори и каже име неког детета из прве врсте, нпр. „Хоћемо Дуњу!” Тада се Дуња залеће и покушава да прекине њихову повезану врсту (ланац), бирајући између којих ученика ће то да учини (где јој се спој чини најслабији). Задатак екипе која се брани је, да се што чвршће држи рукама, не дозвољавајући јој да прекине „ланац”. Уколико јој успе, бира једног, левог или десног ученика код којих је ланац прекинула, да пођу у њену екипу, а уколико не успе, постаје њихов члан. Потом је на реду да прозива друга врста. Победник је она екипа која успе да „преотме” све чланове друге екипе (или у моменту прекида игре има више чланова).
0 Comments