А:
– Час се може извести у сали, али ако постоји могућност увек је боље реализовати на отвореном: игралиште, двориште, парк…
– Ученицима, постројеним у врсту (пре трчања престројавање у колону по један), наводимо предстојеће активности и циљ вежбања.
– Подсећање на технику истрајног трчања о којој је било речи и у трћем разреду: Истрајно трчање је по правилу дуже трчање лаганим темпом у трајању преко 20 минута. Рад руку и ногу је већ објашњаван и само их подсећамо да је тело мало нагнуто напред у карличном делу, кичма у неутралном положају, глава у продужетку, поглед у правцу кретања, руке повијене у лактовима се крећу напред – назад, прсти су благо повијени; Колена се ниже подижу, уз мало забацивање потколеница, ослањање на предњи део стопала, корак је средње дуг (према висини). Удах на нос и издах на уста, врше се на неколико корака.
– Користимо деонице од по 4–5 минута, а све према моторичким способностима ученика. Између деоница лагано ходање 2–3 минута уз савете и разговор;
– Све време пратимо ток трчања (по могућству трчимо са ученицима), упозоравамо на евентуулне неправилности и подстичемо ученике.
Б:
Елементарна игра ластишом „Ко воло, ко воли…?”: У већи, раширени ластиш, стане група деце држећи ластиш затегнут око чланака/колена или већ по договору. Једно од деце гласно пита: „Ко воли, ко воли… колаче?” Пошто сви воле, онда остају унутра. Када он упита за нешто што је ружно за јело, онда сви брзо искачу. Ко последњи остане запетљан у ластиш је губитник и мора или чекати док остали играју или добија једно слово имена непопуларне животиње (магарац, твор, …). Напетост се повећава када онај ко пита одуговлачи или после нпр. речи „колач” дода и „од блата”. Ако неко искочи без разлога, такође је губитник.
0 Comments