А: Ако има довољан број лопти ради се фронтално, ако не онда по групама или у паровима:
– Подсећамо ученике на “кошаркашки” став који демонстрира један спретнији ученик уз опис става својим речима; Тапка лопту прстима гурајући је ка тлу. Понављамо вежбе са прошлог часа сада инсистирајући на бржем и прецизнијем извођењу:
– Вођење лопте у слободном кретању једном, па другом руком;
– Вођење лопте дуж линија вежбалишта (ако их нема, нацртати их кредом);
– Вођење лопте у кретању уз обилажење чуњева до одређеног циља и назад једном, па у повратку другом руком;
– Вођење лопте у слободном кретању наизменично једном и другом руком на “свој” начин – подстичемо креативност;
– Вежба вођења у пару уз опонашање практичне ситуације у игри: један ученик води лопту супротном руком у односу на ученика који покушава да му је одузме/избије. Другом руком у одручном положају штити своју лопту. Док води лопту може да се окреће око своје осе, да вијуга и мења правац кретања. Када стигне до одредишта, враћају се назад уз промену улога;
 
Б: “Ко је успешнији: напад или одбрана?”: Један из пара води лопту, други је у одбрани и труди се да га омете у вођењу и спречи да шутира на кош. Учитељ посматра игру и именује успешније играче. После сваког шута, улоге се замењују.
0 Comments