А: Подсећамо на бацање лоптице једном руком уз замах из рамена и избачај удаљ са што већом снагом. Подстицати ученике да се потруде, како би и “слабијом” руком постигли приближне резултате;
– У зависности од простора и бројности одељења формирамо групе или парове који стану једни наспрам других на већој удаљености и бацају лоптице удаљ (ако су у питању грудве, онда не морају да се бацају исте, већ се могу и правити);
– Мање колоне поставити иза линије, од које су, на удаљености од око 15 м, постављени обручеви (по један за сваку колону). Вежба се састоји из убацивања лопте у обруч, трчања по њу и предавања следећем ученику. Ради подстицаја могу се сабирати убачаји и проглашавати колоне – победници;
– Гађање мете нацртане на картону или кредом на зиду (концентрични кругови са исписаним бројем поена).
Б: Елементарна игра : “Нека бије, нека бије …”: По потреби подсећамо ученике на правила и начин извођења – формирају се један или више кругова у зависности од броја ученика, збијена до додира раменима, а у средини се налази лоптица или ако се ради на снегу грудве. Први играч, који се одређује бројалицом, стоји ван круга и после неколико пута поновљених речи “Нека, бије, нека бије …”, прозива име стрелца, овај притрчава, док се остали разбеже, узима лопту (грудву) и узвикује: “Стој!” Сви стају ту где су се затекли, а овај гађа неког од ученика. Ако погоди, онда погођени у следећој игри прозива новог стрелца опет понављајући речи: “Неке бије, нека бије…”.
0 Comments