А:
– Ученике поставимо у две наспрамне колоне на што већој удаљености. Први у једној од колона има тениску лоптицу и после краћег „залета” (3–4 метра) снажним замахом баца лоптицу што даље према супротној колони. Ученик из супротне колоне је хвата и понавља бацање. Бацање се наставља наизменично прво десном, потом и левом руком.
– Подсећамо да је бацање увежбавано и у трећем разреду, а да се замах руком са лоптицом (грудвом) изводи са заручењем у висини главе, друга рука је у предручењу, труп се ротира унапред, а ноге су у искораку. Демонстрирати по потреби (учитељ ли спретнији ученик).
– Мање колоне поставимо иза линије, од које су, на удаљености од око 10 метара, постављени обручеви (по један за сваку колону). Вежба се састоји из убацивања лопте у обруч, трчања по њу и предавања следећем ученику. Ради подстицаја могу се сабирати убачаји и проглашавати колоне – победници.
Б:
– Ако има снега и час вежбање изводимо напољу, може се организовати такмичење у грудвању. Ако не може онда организовати неку елементарну игру са бацањем лоптице/лопте. Нпр., елементарна игра „Нека бије, нека бије…”. По потреби подсећамо ученике на правила и начин извођења: формирају се један или више кругова у зависности од броја ученика, збијена до додира раменима, а у средини се налази лоптица или ако се ради на снегу грудве. Први играч, који се одређује бројалицом, стоји ван круга и после неколико пута поновљених речи „Нека, бије, нека бије…”, прозива име стрелца, овај притрчава, док се остали разбеже, узима лопту (грудву) и узвикује: „Стој!” Сви стају ту где су се затекли, а овај гађа неког од ученика. Ако погоди, онда погођени у следећој игри прозива новог стрелца опет понављајући речи: „Неке бије, нека бије…”.
0 Comments