А
– Ученике поставимо у две наспрамне колоне на што већој удаљености. Први у једној од колона има тениску лоптицу и после краћег „залета” (3–4 метра) снажним замахом баца лопту што даље према супротној колони. Ученик из супротне колоне је хвата и понавља бацање. Бацање се наставља наизменично прво јачом, потом слабијом руком.
– Мање колоне поставимо иза линије, од које су, на удаљености од око 10 m, постављени обручеви (по један за сваку колону). Вежба се састоји из убацивања лопте у обруч, трчања по њу и предавања следећем ученику. Ради подстицаја могу се сабирати убачаји и проглашавати колоне – победници.
– Учитељ подстиче, даје инструкције и по потреби демонстрира бацање лопте једном руком уз замах из рамена и избачај у даљ са циљањем.
– Поставити три обруча (нацртати кругове) на различитој удаљености. Сада је задатак убацивањем постићи већи број поена (најближи 1, средњи 2, најдаљи 3).
– Убацивање лоптице у пластичну корпу или кутију са удаљености од око 4–5 метара.
Б
– Елементарна игра (из 1. разреда) „Гађање чуњева”: Ученике поделити и поставити у једнакобројне колоне (у зависности од бројности одељења) иза стартне линије. Испред сваке колоне постави се исти број чуњева (пластичних флаша). Задатак је да се гађањем (не котрљањем) погоди и обори што више. После сваког бацања, чуњеви се усправљају, следећи наставља, док се цела екипа не изређа. Погоци се сабирају, те побеђује екипа која их више оствари.
0 Comments