А
– Елементарна игра „Гађање вука (медведа, лисице, зеца)”: На ширем комаду шперплоче или картона нацрта се силуета коју ученици, постављени иза линије на удаљености десетак метара, један по један гађају лоптицом или грудвом. „Ловце” бодримо и подстичемо да буду што прецизнији.
-Елементарна игра „Мини куглана”: Чуњеве (пластичне флаше) поређамо у облику троугла (10 комада) на удаљености до 10 метара од линије бацања. Ученици се поделе у најмање две групе које мањом лоптом или грудвом, покушавају да сруше што више чуњева. Сваки ученик баца по једном, резултати се сабирају, а кад се оборе сви чуњеви поново се постављају за следећег ученика. Први ученик остаје да послаже чуњеве, а остали спортски навијају.
Б
– Елементарна игра (из првог разреда): „Нека бије, нека бије…”: По потреби подсећамо ученике на правила и начин извођења – формирају се један или више кругова у зависности од броја ученика, збијена до додира раменима, а у средини се налази лопта или ако се ради на снегу грудве. Први играч, који се одређује бројалицом, стоји ван круга и после неколико пута поновљених речи: „Нека, бије, нека бије…”, прозива име стрелца, овај притрчава, док се остали разбеже, узима лопту (грудву) и узвикује: „Стој!” Сви стају ту где су се затекли, а овај гађа неког од ученика. Ако погоди, онда погођени у следећој игри прозива новог стрелца опет понављајући речи: „Неке бије, нека бије…”.
– Ако ученици изразе жељу може се организовати грудвање две екипе (Звезда – Партизан, девојчице – дечаци…).
0 Comments