Мотивисање ученика за рад
Да би се мотивисали ученици за рад, учитељица/учитељ им прочита текст из „Озбиљно смешне књиге“ у којем је на духовит начин описан разговор маме и малог Неше.
| Машта
Петогодишњи Неша каже својој мами, пред спавање: – Мама, плашим се вештице која лети на метли, злог чаробњака који децу претвара у жабе, бабароге која живи у пећини и летећег змаја који отима децу. – Немој да се плашиш, мамино злато, та бића постоје само у машти! – Ја се у машти њих и плашим. (Александар Чотрић, „Озбиљно смешна књига“, страна 23) |
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о Нешиним и дечјим страховима и начинима њиховог превазилажења подстицајним питањима и радним налозима са сарадничким императивом.
- Чега се плаши мали Неша?
- Коме се он исповеда?
- Како мама покушава да утеши Нешу?
- Шта вам је у наведеном тексту било смешно?
- Испричајте чега сте се ви плашили у детињству.
- Сетите се неког догађаја када сте се баш уплашили. Коме сте се обратили за помоћ?
Данас ћемо разговарати о догађајима који су у вама побудили непријатно осећање страха и узнемирености.
Тада сам се баш уплашио/уплашила
Ученици самостално причају о догађају у којем су се посебно уплашили. Док излажу, они се држе теме, јасно структурирају казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређују основну информацију и додатне информације, издвајају значајне сегменте и занимљиве детаље.
У уводном делу излагања ученици настоје да заинтересују слушаоце за предмет излагања. Важно је да увод буде кратак и занимљив.
Средишњи део излагања је најдужи и најважнији. У њему се на занимљив начин приповеда о догађају који је ученике уплашио, приказује се време и место где се догађај одиграо и ко су учесници тог догађаја. Догађаји се приказују један за другим у њиховом временском току (прво се говори шта је претходило том догађају, на који начин су реаговали, шта је представљало врхунац радње када су били највише напети, а потом како су превазишли свој страх и ко им је све у томе помогао).
Причање би требало да буде живописно, хронолошко и логичко. Појединости које се описују требало би да буду сликовито и живописно описане како би се на најбољи начин истакла посебност догађаја о којем се прича. Требало би говорити о:
- предметима и појавама који се везују за тај догађај;
- људима и животињама који се појављују тада;
- мислима и осећањима ученика.
Ученици настоје да испричају ток догађаја од његовог почетка до краја тако да истакну битне, важније моменте у том догађају и доминантно осећање које је тај догађај побудио у њима.
Завршни део излагања садржи главне мисли ученика и разлоге због којих се и сада сећају тог догађаја.
Учитељица/учитељ подстиче ученике да током излагања своја размишљања и осећања изражавају јасним реченицама, на језгровит и разумљив начин, осмишљеном и правилном употребом речи у њима. За причање је важна живост казивања. Она се постиже правилном употребом глагола и њихових облика у садашњем, прошлом и будућем времену.
Ученици добијају задатак да илуструју догађај о којем су приповедали.
0 Comments