А
– Подсећање ученика на игре са ластишом: један ученик описује игру, остали по потреби допуњавају или настављају опис.
– Ученике поделити у групе у зависности од броја реквизита и комбиновати девојчице са дечацима који су по правилу незаинтересованији за овакве игре.
– Игра „Прескакање ластиша” – ученици се поделе на онолико група колико има комада ластиша, са око 5–6 чланова. Двоје деце у затегну ластиш ногама стојећи унутар њега са мало размакнутим стопалима. Ластиш је у висини чланака и у зависности од игре, која има мноштво варијанти, подиже се. За почетак један ученик прескаче по договореним правилима, а касније може и пар. Чим погреши, игру наставља следећи док неко не победи. Потом друго двоје држи ластиш и игра се онолико пута колико има времена.
– Поновити игре „Математика” и „Балерина Рококо” (описи игара у 35. припреми).
Б
– Понављамо и игру „Ко воли, ко воли…?” (воле да је играју и дечаци) – у већи, раширени ластиш, стане група деце држећи ластиш затегнут око чланака/колена или већ по договору. Једно од деце гласно пита: „Ко воли, ко воли… колаче?” Пошто сви воле, онда остају унутра. Када он упита за нешто што је ружно за јело, онда сви брзо искачу. Ко последњи остане запетљан у ластиш је губитник и мора или чекати док остали играју или добија једно слово имена непопуларне животиње (магарац, твор…). Напетост се повећава када онај ко пита одуговлачи или после нпр. речи „колач” дода и „од блата”. Ако неко искочи без разлога, такође је губитник.
0 Comments