Стављамо акценат на изражајно читање текста.
Додатно за учитељице/учитеље
Припрема за изражајно читање приче
Успех у изражајном читању и казивању прозних текстова зависи од мноштва чинилаца, од којих су најбитнији: дикција, интонација, темпо, паузе, реченични нагласак и природни став.
Дикција
При читању је неопходно правилно и потпуно изговарање сваког језичког знака: гласа, речи и реченице. Док читамо, треба да се осети природна звучност говора и правилан нагласак речи.
Интонација
Висина и јачина гласа прилагођавају се садржају текста и значењу реченица и речи. Интонација прати и истиче природу и јачину осећања. Глас се, према, потреби мења и прилагођава да би се истакла осећања (нежност, радост, љубав, одушевљење, бес, осуда).
Темпо
При читању и казивању не треба журити. Темпо (успореност и брзина) усклађује се са значењем текста. Приче се читају спорије од обичног говора.
Паузе
Дуже, средње и краће паузе омогућавају правилно и природно дисање и уверљиво казивање. Паузама се посебно истичу важније речи. Веће паузе се праве после тачке, а мање после запете.
Реченични нагласак
Приликом изговарања обавештајне реченице глас се спушта на крају реченице.
Причу „Јоца вози тролејбус” написао је Драган Лукић.
При изговору упитне реченице глас се подиже на крају реченице.
Ко је написао причу „Јоца вози тролејбус”?
При изговору узвичне реченице глас се подиже на крају реченице.
Допада ми се прича „Јоца вози тролејбус”!
Природни став
Читање прозног треба да буде без наглашене гестикулације (махања руку, љуљања, скакутања). Читањем текста треба уверити слушаоце у истинитост казивања.
Драматизујемо текст. Ученици изводе текст као скеч.
0 Comments