Циљ: уочавање међусобних сличности као и особености, лепоте различитости
1.Уводна игрица: по избору децe
2.Читање приче:КАКО ЈЕ ПОСТАЛА ДУГА
Једном давно, толико давно да се више нико не сећа када се тачно догодило, на неком пространом пољу
између две планине, цвеће између себе стаде да се расправља која је боја најлепша и најважнија. Малопомало па дође и до свађе.
-Најлепша је жута боја-рече маслачак.-То је боја Сунца, ватре, зрелог жита и воћа, и уопште топлине.
-А ја мислим да је најлепша боја плава-тврдио је различак.-То је боја неба, мора и река. Шта је важније
за живот од ваздуха и воде?
-Баш ништа од тога није тачно-рече бела рада.-Најважнија боја је бела! Она се налази свуда. Да нема беле боје ниједна друга не би постојала. То је боја дана и светлости. Покушај да у мраку употребиш неку 5 другу боју да нешто обојиш! Од тога ће испасти мрља. Велика ружна мрља!
-Ах, бела боја!-подругљиво рече купина.-Како би изгледао свет кад би све било обојено у бело и кад би сви носили бело?
Раширивши своје гранчице са трњем, купина настави:
-Како видим, моја сусетка сматра да је она боја дана, а да сам ја боја ноћи јер сам црна. Кад она тако мисли, ја више нећу са њом да разговарам!- И купина окрете главу од беле раде.
-А колико значаја дајете мојој боји кад толико истичете себе?- узвикну булка и крв јој јурну у лице.- Моја боја значи: љубав, радост, весеље!
-Полако, полако- стаде да их умирује трава.- Зелена боја је боја младости и новог живота, па је, прематоме, моја боја најлепша и најважнија.
Цвет дан и ноћ је све ово слушао па се умеша и помирљиво примети да свака боја има своју лепоту и да су све боје подједнако важне.
-Ђути ти, неодлучна биљчице!- рече му свађалачки купина.- Ти ниси могао да се одлучиш која је боја најважнија па зато имаш две боје: плаву и белу!
Цветић дан и ноћ уопште се не наљути, већ предложи да свако изнад себе истакне своју боју кад падне следећа киша. Боју коју киша опере, која избледи, неће узимати у избор, а боју која се покаже најјачом и најпостојанијом, прогласиће првом бојом.
Цвеће у пољу се сложи са овим предлогом. Кад је пала киша свако је урадио како су се договорили.
Маслачак је показао жуту, различак плаву, бела радаје истакла своју боју, булка црвену, а трава зелену…
Међутим, кад је киша престала, све боје су се измешале и претвориле у једну велику светлу шару. Била је то дуга која је од сваког пољског цвета узела боју.
Цвеће је радосно гледало дугу која се протезала на небу јер је у њој свако имао своју боју. Тада дан и ноћ рече:
-Као што видите, нико од нас није важнији од других. Ниједна боја није вреднија од друге, све боје су подједнако лепе и важне.
Од тада се дуга редовно појављује на небу после летње кише, до дана данашњег. Из књиге Коприва и булка и друге басне о цвећу – Радомир Путниковић Издавач: Дечје новине-Горњи Милановац
3. Симултана индивидуална активност:
а)Водитељ тражи да деца нацртају цвет са седам латица ( унутрашњи круг око кога доцртају још 7 кругова исте величине) на папиру А4 формата ( подсетити их да направе велике кругове , колико то величина папира дозвољава, јер ће у њих уписивати текст). У средишњи круг треба да упишу своје име, а у сваку латицу по једну своју
особину, или квалитет који их краси, нешто по чему су они особени . Пре него што деца почну да уписују, проверава са њима да знају шта би могли да упишу. Уколико деца наводе само активности којима се баве, или спољашњи изглед, подсећа их на особине: искрен, духовит, немиран, на то да су дечак или девојчица, да су ученици 3 разреда ( не даје много натукница да би им оставила могућност да сами смисле). Може им сугерисати да сваку латицу нацртају другом бојом, односно
да сваки квалитет упишу различитом бојом, али им треба нагласити да оставе празног простора у латици јер ће касније имати да допишу још пуно речи у ту латицу).
б) Активност у малим групама: Пошто су испунили све латице, водитељ тражи да се окупе у групама од по 5 ( ако их је 20 у разреду), и да провере да ли има латица које су им исте по томе што су исти квалитети уписани. Ако је тако, онда у ту латицу уписују имена другова и другарица који имају исту одредницу. Кад то заврше, водитељ тражи да се саставе по две мале групе ( тако да их буде 10 у групи) и да установе по чему су слични- опет уписују имена другова и другарица који имају исту одредницу.
Потом се поново врате у првобитне групе од по 5, и спајају са новом групом, док се не сретну све групе ( 1. са 2.,3-, и 4 групом ). ( Ако не могу да им стану сва имена у латицу, могу да је прошире, да додају полукруг)
Размена у целој групи: шта су открили, како су се осећали док су то радили… Говори ко се jави. Има ли неки пар коме су се све латице поклопиле , да су потпуно исте? Водитељ сугерише да доцртају нову латицу и пронађу нешто по чему се разликују.
По чему сте ви сви исти? Подсећа их да сви иду у трећи разред, да иду у исту школу, да живе у истом месту, у истој држави итд.
Водитељ коментарише да, иако има пуно тога по чему су слични, сваки скуп латица је другачији. Свако од вас је особена комбинација латица, особина, и по томе непоновљив.
Шта би било кад би смо сви били исти по свему? Да ли би било занимљивије да су сви исти или различити? Зашто?
Коментар водитеља: сетите се приче о дуги, потребне су различитости да би се добила лепота дуге.
г)Прављење постера ТО СМО МИ. Водитељ уписује све одреднице које су деца навела (настоји да их убележи различитим бојама, и у разигране латице различитих облика тако да то све скупа на крају изгледа као дуга.
Завршна игрица по избору деце.
0 Comments