А: Ученике размештамо у полукруг са довољно простора за сваког и изводимо следеће вежбе без помоћи руку, које по потреби демонстрира учитељ или неки напреднији ученик:

– Клекнути на једно колено у малом искораку неколико пута, потом и на друго;

– Спустити се у “турски сед” и устати;

– Испробати “турски сед” у пару држећи се за руке;

– Заузети став лежећи на леђима и устати;

– Заузети став лежећи потрбушке и устати (овде користити руке;

– Комбинација претходних вежби: сести, лећи на леђа, сести, лећи потрбушке, устати;

– Давање упутстава и савета, корекције и подстицај у извођењу;

* Ученике опомињати да пробају што мање да се помажу рукама, али и да кретања изводе полако и опрезно спремни да се у случају губитка равнотеже помогну рукама.

 

Б: Елементарна игра “Јакове, где си?”: Ученици образују круг држећи се за руке. У кругу се налазе два ученика са повезом преко очију: “Јаков” и онај који га тражи, стално питајући “Јакове, где си?”. “Јаков” се одазива “Ту сам” и труди се да побегне на супротну страну од места са кога је чуо глас хватача. Хватач се оријентише према одговору и труди се да га ухвати. Када му то успе онда се мењају оба играча.


Маја Динић

Маја Динић

Моје име је Маја Динић. Учитељица сам у ОШ “Франце Прешерн“ на Миљаковцу од 2002. године. Изнад свега волим што сам мама две одрасле тинејџерке са којима стално нешто ново научим.

0 Comments

Оставите одговор

Avatar placeholder