Доносим кутију с фломастерима на којој је нацртан знак ? и саопштавам ученицима да се у њој налази неколико фломастера. Поред кутије ставља још два фломастера и каже да их сада укупно има седам.
Ученици погађају колико фломастера има у кутији.
Појам одређивања непознатог броја усвајати на конкретним примерима.
Рећи ученицима да издвоје 5 бојица. Питати их колико још бојица треба да додају да би их укупно било 8. Ученици могу додавати по једну бојицу и пребројавати док не добију решење 8.
Решење приказати графички на табли: 5 + = 8 и објаснити ученицима да је квадратом представљен непознати број који су они потом одредили.
Уписати број у квадратић: 5 + 3 = 8
Рећи ученицима да сада од 5 бојица врате у перницу онолико колико је потребно да остану 3.Питати их колико су бојица вратили у перницу и приказати графички: 5 – = 3,
а затим, након одређивања непознатог броја, уписати број у квадратић: 5 –2 =3
Сада рећи ученицима да узму 4 фломастера, да један издвоје са стране и да га отворе(скину поклопац). Питати их колико је било неотворених фломастера ако је један отворен, а остала три су неотворена. Приказати графички уз објашњење:
– 1 = 3, а када се одреди непознати број, уписати га у квадратић:
4 – 1 = 3
* Посебно обратити пажњу на примере када је непознат умањеник јер је тај облик најтежи ученицима. Непознати број у првом разреду одређује се искључиво погађањем, никако решавањем једначина.
Објаснити ученицима да се непознати број у задацима може обележити и другим симболима као што су кружић, линија, слово итд.
На табли се решавају задаци 2, 3 и 5 из уџбеника, а ученици их записују у својим свескама.
Ученици решавају „Кефалицу”.
Ученици треба да прочитају текст пре него што почну да решавају задатке 1, 4 и 6 у уџбенику.
0 Comments