Данас ћемо читати причу „Зец, година једанаест” Горана Петровића и показати на који начин разумемо непознате текстове које читамо.
Ученици самостално читају причу „Зец, година једанаест” Горана Петровића на 171. и 172. страни Радне свескеи одговарају на питања испод текста.
Учитељ/учитељица прати рад ученика и проверава тачност урађеног.
Ученици читају своје одговоре и дискутују међусобно и са учитељем/учитељицом о њима.
У завршном делу часа учитељ/учитељица разговара са ученицима о личним искуствима у неговању кућних љубимаца.
Имате ли ви кућног љубимца?
Ако имате, која је то животиња?
На који начин је доспела у вашу породицу?
Ко брине о њој?
Које су ваше обавезе око неге кућног љубимца?
Домаћи задатак: Нацртајте свог кућног љубимца или животињу коју бисте волели да постане ваш кућни љубимац.
ЗАПИС ЗА СВЕСКЕ:
Разумем шта читам ‒ „Зец, година једанаест” Горан Петровић
Књижевна врста: приповетка.
Структура приче:
УВОД – сестра и приповедач стиснути седе на каучу да би се фотографисали;
ТОК РАДЊЕ – сестра и приповедач се на том кревету често играју пловидбе бродом; недељу дана након усликане фотографије отац доноси са пијаце торбу са зецом у намери да направи ручак од њега;
ВРХУНАЦ – отац шаље приповедача код содаџије по сифон;
ПРЕОКРЕТ – када се приповедач вратио, зец је још увек извиривао из цегера, тј. отац није имао снаге да од њега припреми ручак;
РАСПЛЕТ – зец је остао код њих још три месеца на тераси, а када више није могао да се задржи у лонцу за откувавање, поклонили су га пријатељима са села.
0 Comments