А

– Ако има довољан број лопти ради се фронтално, ако не онда по групама или у паровима.

– Подсећамо ученике на „кошаркашки” став који демонстрира један спретнији ученик уз опис става својим речима, тапка лопту прстима гурајући је ка тлу.

– Понављамо неке од вежби са прошлог часа сада инсистирајући на бржем и прецизнијем извођењу и додајемо вежбе додавања и гађања:

  1. Вођење лопте у слободном кретању једном, па другом руком;
  2. Вежба вођења у пару уз опонашање практичне ситуације у игри – један ученик води лопту супротном руком у односу на ученика који покушава да му је одузме/избије. Другом руком у одручном положају штити своју лопту. Док води лопту може да се окреће око своје осе, да вијуга и мења правац кретања. Када стигне до одредишта, враћају се назад уз промену улога.
  3. Вођење и додавање лопте у пару: формира се колона парова (размакнути 3–4 метра) иза почетне линије, на знак трче паралелно наизменично водећи и додавајући лопту један другоме.
  4. Вођење лопте у кретању, на крају стазе је гол за мали фудбал који треба „рукометним” шутем погодити (свако своју лопту узима и враћа се на почетну линију водећи је правилно.
  5. Вођење лопте као у претходној вежби, само је сада на крају стазе је кош који треба „кошаркашким” шутем погодити;

 

Б

– Подсећање на игру из првог разреда „Ко је успешнији: напад или одбрана?” – један из пара води лопту, други је у одбрани и труди се да га омете у вођењу и спречи да шутира на кош. Учитељ посматра игру и именује успешније играче. После сваког шута, улоге се замењују.


Маја Динић

Маја Динић

Моје име је Маја Динић. Учитељица сам у ОШ “Франце Прешерн“ на Миљаковцу од 2002. године. Изнад свега волим што сам мама две одрасле тинејџерке са којима стално нешто ново научим.

0 Comments

Оставите одговор

Avatar placeholder