А

– Као и на прошлом часу, ако има довољан број лопти ради се фронтално, ако не онда по групама.

– Подсећамо ученике на „кошаркашки” став и тражимо да неко од њих демонстрира уз именовање делова тела: труп лагано повијен напред, ноге у раскораку, једна мало напред у зависности која рука води лопту (супротна), повијене у коленима. Тапкати лопту са не превише раширеним прстима, гурајући је ка тлу.

– Понављамо вежбе са прошлог часа сада инсистирајући на бржем и прецизнијем извођењу:

– десном руком 20-ак пута у месту, па левом исто толико без погрешке;

– тапкање лоптом у окретању око своје осе на једну и на другу страну;

– вођење лопте у слободном кретању једном, па другом руком;

– вођење лопте у кретању уз обилажење чуњева до одређеног циља и назад једном, па у повратку другом руком;

– вођење лопте у слободном кретању наизменично  једном и другом руком на „свој” начин – подстичемо креативност (нпр. са наглом променом правца, наглим убрзањем, провлачењем лопте кроз ноге и иза леђа…);

– Кориговати неправилно вођење лопте читавом шаком (дланом) показујући извођење меко прстима и контролу одскока лопте.

 

Б

– „Ко постиже гол?” – у колони свако води своју лопту са 10 метара удаљености, па кад дође на одговарајућу удаљеност, снажно „рукометашки” гађа гол. На гол се може поставити и голман – спретнији ученик, чији је задатак да одбрани гол. У случају да нема голова вежбу извести шутирањем на кош.

 


Маја Динић

Маја Динић

Моје име је Маја Динић. Учитељица сам у ОШ “Франце Прешерн“ на Миљаковцу од 2002. године. Изнад свега волим што сам мама две одрасле тинејџерке са којима стално нешто ново научим.

0 Comments

Оставите одговор

Avatar placeholder